Награда „Данко Поповић“ коју ове године додељују Народни музеј у Аранђеловцу и Народна библиотека „Свети Сава“, додељена је роману “У земљи Фрање Јосифа” аутора Љубомира Кораћевића.

Љубомир Кораћевић рођен је у Аранђеловцу 1982. године. Члан је уредништва часописа Ковине и уредник у Књижевној општини Вршац, објавио је роман Лагер који се 2015. нашао у ужем избору за НИН-ову награду, те у најужем избору за признање „Биљана Јовановић“. Дипломирао је на Групи за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Преведен је на румунски језик, а прозне и есејистичке радове објављује у периодици.

Жири у саставу проф. др Петар Пијановић (председник), др Јана Алексић и мср Никола Маринковић, образложио је Одлуку:

“Роман Љубомира Кораћевића представља слојевито приповедно дело, надсвођено особеним, брижљиво обликованим стилом, оплемењеним свеприсутном иронијом. Радња романа обухвата широко географско подручје изразито социјално и културолошки маркирано, од Шумадије до острва у Северном леденом океану. Временски је усидрена у савремено доба, што омогућава да проблематизовање актуелних политичко-економских модела добије потребну мотивацију и уверљивост. Симболичка номинација ликова омогућава и неопходну дозу историјске дубине, која у коначници ствара основе за далекосежне уметничке увиде у дуготрајне историјске процесе који се не тичу само српског народа.
У архетипском слоју дела, радња је обликована кроз супротстављање мотива из хелиоцентричних и хтонских митова, што омогућава да се испод маске ангажмана открију дубљи антрополошки слојеви. Истовремено, ова мотивска потка, у сагласју са особеним стилом, представља и својеврстан омаж књижевном стваралаштву Милоша
Црњанског (на првом месту роману Код Хиперборејаца) што показује и завидан ниво интертекстуалног богатства дела, као и ненаметљиву ерудицију наратора. Коначно, определивши се да о судбини савременог човека приповеда из перспективе ефектних паралела са епохом Другог светског рата, Љубомир Кораћевић је створио идејно сугестивно дело које на модеран, савременом читаоцу допадљив начин, наставља ону, данас можда и не толико пробитачну традицију, национално и културолошки освешћене прозне књижевности, чији је један од главних представника управо Данко Поповић.”