Народна библиотека „Свети Сава“, Центар за културу Аранђеловац, Канцеларија за младе Општине Аранђеловаци и Туристичка организација Аранђеловца, а под покровитељством Општине Аранђеловац организовали су Други „АР СТРИП ФЕСТ“ у граду под Букуљом. Планирано је да програм буде одржан на градском тргу, али је због лоших временских услова пребачен у просторије Библиотеке. Дводневна манифестација окупила је љубитеље девете уметности кроз радионице, школу стрипа, разговоре, трибине, предавања, али и такмичење у цртању стрип јунака.

-Потрудили смо се да публици приближимо и покажемо чари које стрип доноси и да не буде заборављен. Као медијум који комбинује визуелну уметност и текст, стрипови нуде јединствен начин приповедања и одувек привлачи различите старосне групе и интересовања. Као носиоци делатности најстарије установе културе у граду под Букуљом, потрудили смо се да публици приближимо стрип као врсту веома важног носиоца уметничког стваралаштва, рекла је на отварању Катарина Маринковић, директор аранђеловачке Народне библиотеке «Свети Сава».

Првог дана акценат је био на веома посећеним радионицама које су Дечијем одељењу и читаоници одржали Сара и Ана Живковић и Нађа Тиодоровић за манга стрип и Леонид Пилиповић Лео и Ивица Сретеновић за класичан стрип.

– Прво смо гледале јапанске цртане филмове и слушале јапански језик. Кроз то нам се допала јапанска култура што је било и одлучујуће да завршимо студије јапанског језика. Онда смо под утицајем манга стрипа почеле да сликамо и наше, ауторске стрипове. На радионицама акценат је био на сликању манга ликова, њиховом изгледу и на ономе што их разликује од европских јунака, рекла је Ана, једна од близнакиња Живковић. Анина сестра Сара објаснила је како је настао њихов стрип првенац «МУ» који је објављен ове године у оквиру издавачке куће «Систем комикс» која од оснивања акценат ставља на промоцији домаћих аутора.

-«МУ» се бави психолошким и социјалним темама. Наш стрип поставља питање да либисмо у реалној ситуацији могли да за новац продамо породицу, пријатеље, другаре, снове… Као младе ауторке, цртач стрипа треба да буде упоран и истрајан. Да заврши започето и да стално уче, сложиле су се близнакиње.

Нађа Тио, односно Нађа Тиодоровић има 18 година и ауторка је стрипа «Звери у нама». Заинтересовани основци слушали су и нетремице гледали три младе даме покушавајући да изведу и опонашају њихове брзе цртачке покрете.

-Наш циљ је да на овим радионицама мотивишемо младе генерације да се баве стрипом и цртањем. Заволела сам стрип још док сам била мала девојчица кад сам први пут видела стрип Алексе Гајића «Едит и ја». Тада сам почела да цртам и то ми много лакше иде за разлику од речи, појаснила је Нађа истичући да посебно воли рад са млађима јер воли да им убацује нове идеје.

Други дан фестивала био је посвећен трибинама и разговорима о стрипу. Трибина «Даме и стрип» поменуте стрип ауторке, Ана, Сара и Нађа поделиле су са публиком своја искуства, како су почињале да цртају и како жене у стрипу имају значајну и разноврсну улогу, како у погледу ликова, тако и у ауторском смислу. Закључено је да је допринос дама обликује културу стрипова и нуди разноврсније, богатије и нежније наративе који потичу из женског искуства.

На другој трибини «Стрип кроз генерације» чувени цртачи стрипа Сибин Славковић, Леонид Пилиповић Лео и Ивица Сретеновић говорили су о својим почецима и искуствима.

-Сваки стрип, без обзира на жанр је добар стрип ако је урађен квалитетно. Ми који смо некада почињали да се бавимо овим послом имали смо мало могућности за нова сазнања. На почетку ни сам нисам знао да цртеж мора бити урађен до перфекција чак и у оловци, да би коначан резулата био добар. Данас, млади аутори имају велику предност у техничком смислу. Захваљујући популарности стрипа током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, данас имамо армију читалаца која је тада настала. Тиражи су тада били између 80 и 60 хиљада примерака, а само у Србији је било око 50 цртача стрипа, објаснио је Сибин Славковић, који је овом прилико похвалио организаторе догађаја јер је увидео едукативну и образовну страну манифестације коју су посетиле стотине предшколаца у маскама омиљених стрип јунака, основаца и средњошколаца.

Чувени суботички уметник, цртач стрипа и музичар Леонид Пилиовић Лео који дуже од 20 година ради илустрације за француско-белгијско тржиште посебно је истакао референце за стрип некад и сад, јер је раније цртачима било много теже да истражују што је подразумевало боравак у библиотекама и претраживање енциклопедија.

Са друге стране, Игор Марковић, уредник Издавачке куће «Систем комикс» говорио је о индустрији и положају стрипа данас. За разлику од многих који тврде да су поменуте осамдесете биле «Златно доба» стрипа, он тврди да је златно доба стрипа данас јер никада више није било више наслова и луксузних издања.

-Оваква окупљања су посебно од великог значаја јер је ово лепа прилика да се размене искуства и срећа је да од Лесковца до Суботице постоји петнаестак стрип фестивала, закључио је Марковић који је домаће стрип-фестивале упоредио са француским који су стрип повезали са књигом, сиревима, вином, знаменитостима и туризмом уопште.

Саставни део ове манифестације био је и сајам издавача стрипа на којем су учествовале издавачке куће „Систем комикс“, „Голконда“, „Локомотива“, „Дарквуд“, „Најкула“, „Форма Б“, „Макондо“ и „Феникс прес“, као и Предраг Димитријевић са фигурама познатих стрип јунака.

Аутор текста: Весна Проковић