Од 37 наслова пристиглих на конкурс за књижевну Награду „Данко Поповић“ коју ове године додељују Народни музеј у Аранђеловцу и Народна библиотека „Свети Сава“, стручни жири одабрао је шири избор у који је ушло 9 романа и приповедачких збирки. На састанаку који је недавно одржан, жири у саставу проф. др Петар Пијановић (председник), др Јана Алексић и мср Никола Маринковић, образложио је Одлуку и истакао да је реч о делима писаца различитих генерација и поетика.

На листи одабраних наслова, према азбучном редоследу аутора, у ширем избору су Анђелко Анушић „Маглена авлија: бајка о путовању у она места“ (Градска библиотека Нови Сад, Нови Сад), Филип Грбић „Канон потиштеног ума“ (Вулкан издаваштво, Београд), Татјана Јанковић, „Поглед под сукњу света“ (Агора, Зрењанин), Љубомир Кораћевић „У земљи Фрање Јосифа“ (Књижевна општина Вршац, Вршац), Јасенка Лаловић „Бастадур: Човек који воли – верује“ (Лагуна, Београд), Марио Лигуори „Виа Аквароса: роман о једној улици“ (Лагуна, Београд), Игор Маројевић „Гранична стања“ (Дерета, Београд), Драган Стојановић „Разговор с jавором“ (Дом културе Студентски град, Београд) и Владимир Табашевић „Ноћне речи“ (Лагуна, Београд).

Награда „Данко Поповић“ установљена је како би се одала почаст Поповићевом стваралаштву, а савремене ауторе подстакла да стварају дела која ће обогатити српску књижевност инспирисани радом и наслеђем Данка Поповића који је својим књижевним опусом забележио једно време и успео да прикаже сложеност српске историје и културе.

Ово књижевно признање додељује се сваке године под покровитељством Скупштине Општине Аранђеловац за најбољу књигу прозе, роман или књигу приповедака, домаћих аутора на српском језику. Установљенo је Одлуком Управног одбора Фонда „Први српски устанак“ од 9. септембра 2011. године, а ове године у организацију се укључила и аранђеловачка Библиотека која следеће године преузима доделу награде.

На листу добитника до сада су се уписали Воја Чолановић („Ода мањем злу“, 2011), Јован Радуловић (књига приповедака „Сумњива сахрана“, 2012), Драго Кекановић („Усвојење“, 2013), Владан Матијевић („Пристаништа“, 2014), Вуле Журић („Република Ћопић“, 2015), Слободан Мандић („Очев нови мандат“, 2016), Бели Марковић („Плава капија“, 2017), Весна Капор („Венац за оца“, 2018), Драгиша Калезић („Галерија Кирка“, 2019), Иван Златковић („И жив и мртав“, 2020), Александар Гаталица („Двадесет пети сат“, 2021) и Драган Хамовић („Род ораха“, 2022).

Аутор текста: Весна Проковић